Uzroci atrijalne fibrilacije: Najčešće vrste aritmije

Aritmija je nepravilni srčani ritam, a nastaje kada električni impulsi koji koordiniraju otkucaje srca ne rade ispravno. Ako ti impulsi nastaju prebrzo, presporo ili neredovno, vaše će srce kucati nepravilno. Najčešći uzrok dugoročnih srčanih aritmija je visoki krvni pritisak i smanjeno snabdevanje srca kiseonikom zbog manje elastičnih koronarnih krvnih sudova. Zbog toga dolazi do poremećaja u nastajanju impulsa odgovornih za rad srca. Takođe, aritmija može nastati i kao posledica drugih bolesti, poput bolesti štitne žlezde ili urođene srčane mane.

Postoji više vrsta aritmija i one se dele – prema broju otkucaja srca i prema mestu nastanka – u komorama (ventrikuli) ili pretkomorama (atriji). U ovom tekstu saznaćete više o najčešćem tipu aritmije, a to je atrijalna fibrilacija.

Činjenicu da je ovo najčešći oblik aritmije potvrđuje podatak da je jedna četvrtina svih moždanih udara nakon 40. godine prouzrokovana upravo atrijalnom fibrilacijom. Više o ovoj bolesti i njenom lečenju saznaćete u nastavku članka.

Šta je tačno atrijalna fibrilacija?

Reč je o ubrzanim i nepravilnim otkucajima srca koji dovode do izostanka kontrakcije pretkomora. Redovni srčani impulsi pomažu da se krv efikasno gura iz pretkomora u komore. Krv se gura iz komora u ostatak tela. Kod atrijalne fibrilacije, pretkomore kucaju nepravilno, odnosno trepere umesto da pravilno kucaju kako bi krv normalno cirkulisala. Atrijalna fibrilacija može uzrokovati da vaše srce kuca vrlo brzo, čak i više od 150 otkucaja u minuti. Takav nepravilan i ubrzan rad srca dovodi do neefikasne cirkulacije krvi što može da oslabi srce, posebno ako se takvo stanje ne kontroliše.

Vodeći uzroci atrijalne fibrilacije

Vodeći uzroci razvoja atrijalne fibrilacije su koronarna bolest srca, visoki krvni pritisak, dijabetes i starost, a slede objašnjenja i zašto.

1. Koronarna bolest srca – kako bi srce moglo pravilno da radi potreban mu je normalan dotok krvi. Kod koronarne bolesti srca to je otežano zbog ateroskleroze koronarnih krvnih sudova koje hrane srčani mišić. Ako želite da saznate više o angini pektoris, pročitajte članak.
2. Visok krvni pritisak – neregulisan krvni pritisak već od 140/90 mmHg dugoročno dovodi do zadebljanja srčanog mišića što otežava njegovu normalnu funkciju. Isto tako pogoduje ubrzanom rastu aterosklerotskog plaka što doprinosi razvoju koronarne bolesti srca. Više o visokom krvnom pritisku saznajte ovde.
3. Dijabetes – oštećuje krvne sudove i na takav način doprinosi razvoju prethodno navedenih bolesti. Više ovde
4. Starost – sa starenjem, krvni sudovi postaju manje elastični. Stresna svakodnevica, navike u ishrani i životnom stilu koje mogu da se poboljšaju, pomalo godinama utiču na razvoj ateroskleroze. Tako doprinose razvoju simptoma bolesti srca i krvnih sudova koje većina ljudi oseti kasnije u životu u obliku nepravilnog rada srca, visokog krvnog pritiska i bolova u grudima.

Krvni sudovi su najvažniji partner vašeg srca i upravo zato je potrebno brinuti o njihovom zdravlju kako bi srce neometano moglo da odradi svoj posao i kako ne bi dolazilo do smetnji u njegovom radu, poput atrijalne fibrilacije.

Simptomi i posledice atrijalne fibrilacije

Simptomi atrijalne fibrilacije zbog stalnih promena srčane frekvencije mogu biti poprilično neprijatni. Može se javiti treperenje srca zbog kojeg postoji povećani rizik od stvaranja ugruška u pretkomorama što može dovesti do prekida cirkulacije. Najčešći simptomi su ubrzano kucanje srca, nelagoda u grudima, nedostatak daha, iznenadna slabost, mučnina pa čak i vrtoglavica i nesvestica.

Atrijalna fibrilacija utiče na kvalitet života, a kao što smo napomenuli, može dovesti do stanja koja mogu ostaviti ozbiljne posledice na vaše zdravlje poput slabljenja srčanog mišića. Isto tako osobe sa atrijalnom fibrilacijom imaju 3-5 puta veću mogućnost za dobijanje moždanog udara. Razlog za to je što srce ne potiskuje svu krv nego se ona nakuplja u srcu i može doći do stvaranja ugrušaka. Takvi udari često ostavljaju puno teže posledice i veća je smrtnost nego kod klasičnog moždanog udara.

Kako lečiti atrijalnu fibrilaciju?

Lečenje atrijalne fibrilacije je individualno i zasniva se na vašim potrebama, medicinskom profilu i tome koliko simptoma ometa kvalitet vašeg života.

Skoro svakoj osobi sa atrijalnom fibrilacijom propisana je antikoagulantna terapija kako bi se sprečilo nastajanje ugrušaka i smanjio rizik od moždanog udara. Uz antikoagulante, moguće je da vam lekar propiše i antiaritmičke lekove koji regulišu otkucaje srca. Uz antiaritmike, električna kardioverzija je još jedan način kako regulisati otkucaje srca, a izvodi se u ordinaciji u kontrolisanim uslovima uz prisutnost lekara.

Kod težih slučajeva gde je bolest uznapredovala, rade se različiti hirurški zahvati. Jedan od njih je ugrađivanje pacemakera, implantata koji pomaže u regulisanju rada srca korišćenjem električnih impulsa.

Osim gore navedenog, kako bi smanjili rizik od napretka bolesti potrebno je kontrolisati krvni pritisak, šećer i holesterol u krvi. Važno je i promeniti životne navike. Uz promenu ishrane, prestanak pušenja i kontrolu stresa kojem ste izloženi, važno je i delovati na uzrok problema, a to je, najčešće, narušeno zdravlje krvnih sudova.

Strauss kapi

Strauss kapi mogu da se koriste sa svim antikoagulantnim lekovima. Jedini je izuzetak ako na kutijici leka piše naziv Farin. U tom slučaju je potrebno da proverite da li vam je lekar dozvolio konzumaciju belog luka u redovnoj ishrani. Ako nije ili niste sigurni, konsultujte svog lekara. Ako vam je dozvoljena konzumacija belog luka, možete da koristite Strauss kapi u dozi do 3 ml dnevno. Za više informacija, kontakt možete da pronađete ovde.

Možda će vas zanimati i ovo: