Ateroskleroza nakon 40-te: Pazite na ove simptome

Ateroskleroza nakon 40-te: Pazite na ove simptome

Ateroskleroza je vodeći uzrok obolevanja i mortaliteta kod kardiovaskularnih bolesti. Nema klasične simptome, razvija se godinama, a najčešće se dijagnostikuje kada osoba već ima visok rizik od srčanog ili moždanog udara ili ga je već doživela. Ako ste se barem malo zabrinuli, to je dobro. To je bolest koja vam šalje poziv na delovanje kroz simptome drugih kardiovaskularnih bolesti. Ovi simptomi se mogu razlikovati među polovima. Pročitajte više u ostatku članka.

Šta je ateroskleroza?

Ateroskleroza je bolest koja uzrokuje smanjenu prohodnost i elastičnost krvnih sudova. Karakteriše ga neravnomerno stvaranje plaka u zidu arterije, što rezultira otežanim protokom krvi u sve organe i delove tela. Neki od razloga su stres u svakodnevnom životu i nezdrave navike. Često se prvi znaci javljaju nakon 40. godine, pa je izuzetno važno na vreme promeniti određene navike kako bi se ceo proces usporio.

Uz aterosklerozu se često vežu određene nejasnoće, zato vam u nastavku donosimo objašnjenja najčešćih nejasnoća povezanih sa ovom bolešću.

Najčešće nejasnoće o aterosklerozi

Nejasnoća 1: Ako nije „brdo plaka“ u krvnom sudu, to nije ateroskleroza

Ovo nije tačno. Aterosklerotski plak može biti stabilan i nestabilan. Stabilni plakovi sužavaju krvni sud za više od 50%, dok ga nestabilni plakovi sužavaju za manje od 50%. Zbog svoje mekoće, nestabilni plakovi su skloni spontanoj eroziji i rupturi i mogu izazvati trombozu. Najveći deo kliničkih događaja upravo nastaje zbog nestabilnih plakova. Važno je napomenuti da su obe vrste plaka opasne, ali zbog svega navedenog, nestabilni plak je ipak opasniji i teže ga je otkriti.

Nejasnoća 2: Masnoće u krvi i ateroskleroza

Povišene masnoće u krvi nemaju simptome, zbog čega se najčešće otkrivaju slučajno, ali se pre toga ne zna koliko dugo su bile povišene i koliku štetu su napravile krvnim sudovima. Isto tako, kada ih osoba stavi pod kontrolu, oni se u budućnosti mogu ponovo povisiti i tako nastaviti sa svojim negativnim uticajem, a da osoba toga nije ni svesna. Povišene masnoće u krvi predstavljaju povećan rizik za razvoj ateroskleroze.

Nejasnoća 3. Neregulisan visoki krvni pritisak i uticaj na krvne sudove

Visoki krvni pritisak nema simptome zbog čega se najčešće dijagnostikuje sa zakašnjenjem. Isto tako, nakon dijagnoze i početka terapije samo mali broj osoba ima dobro regulisan krvni pritisak. To znači da je visok krvni pritisak, tokom vremena, napravio određenu štetu na krvnim sudovima i narušio njihovu funkciju. Uz to, krvni pritisak i dalje varira zbog čega je teško utvrditi da su stvari pod kontrolom. Visoki krvni pritisak oštećuje krvne sudove, ubrzava razvoj ateroskleroze i predstavlja povećani rizik od rupture aterosklerotskog plaka.

Osim visokog krvnog pritiska potrebno je istaći i povišen nivo glukoze u krvi koja isto utiče na razvoj bolesti, a neizostavan je i stres.

Simptomi ateroskleroze

Kao što je pomenuto na početku članka, ateroskleroza nema klasične simptome već se njen razvoj manifestuje kroz prisutnost prethodno navedenih indikatora. Stoga, ako imate problema s visokim krvnim pritiskom ili masnoćama u krvi to su prvi znakovi za uzbunu, dok je prisutnost sledećih navedenih znakova poslednji znak:

    • Problemi s radom srca
    • Slaba periferna cirkulacija
    • Tranzitorni ishemijski atak (TIA). Ovo je “mini moždani udar” koji ima iste simptome kao i moždani udar, ali nestaje u roku od 20 minuta bez posledica.
    • Bol u grudima tokom fizičke aktivnosti koja prestaje kada se odmarate

Važno je znati da kod žena postoje neke ključne razlike kako u razvoju bolesti, tako i u simptomima. Saznajte više o koronarnoj bolesti srca kod žena ovde,  a ako želite pročitati više o ženskim atipičnim simptomima moždanog udara, kliknite ovde.

Posledice ateroskleroze

Arterije zahvaćene aterosklerozom gube elastičnost i vremenom im se sužava lumen što dovodi do sve lošije cirkulacije i teže kliničke slike. Često su suženja toliko izražena da je potrebno ugrađivanje stenta ili bajpasa. Nažalost, to ne znači da se u bližoj ili daljoj budućnosti to isto ne može dogoditi na nekom drugom mestu gde je plak, pre jednog od zahvata, bio tek u povoju. Kao što smo već i rekli ateroskleroza se razvija neravnomerno, a tu je i razlika u plakovima.

Kako lečiti aterosklerozu?

Kako biste usporili razvoj bolesti, izuzetno je važno promeniti životne navike. Za početak, važno je prilagoditi svoju ishranu i birati zdravije opcije. Ako pušite, prestanite, a ako pijete, ograničite konzumaciju alkohola. Takođe, krećite se barem pola sata dnevno. Naravno, ako mislite da bi fizička aktivnost mogla da vam naškodi, posavetujte se sa svojim lekarom.

Podrška okoline je jako važna za održivost zdravih navika, posebno kako biste lakše kontrolisali reakciju na svakodnevni stres kojem ste izloženi. Nije uvek sve pod našom kontrolom, ali, važno je  ne izlagati se stresnim situacijama, ako je to moguće.

Strauss kapi

Strauss kapi za normalan rad srca

Pored svih navedenih saveta i zdravih navika koje je potrebno ugraditi u vašu svakodnevicu,veoma je važna i aktivna briga o zdravlju krvnih sudova. U tome vam mogu pomoći Strauss kapi jer se radi o klinički dokazanom prirodnom proizvodu koji već više od 40 godina pomaže ljudima da poboljšaju i očuvaju svoje zdravlje:

  • čiste krvne sudove od aterosklerotskog plaka
  • utiču na nivo masnoća u krvi
  • snižavaju krvni pritisak
  • podstiču normalnu cirkulaciju
  • doprinose normalnom radu srca

Zdrava cirkulacija je ključ života. Za više informacija o Strauss kapima posetite WEB STRANICU, a ako želite da znate gde se Strauss kapi mogu kupiti u Srbiji, kompletan popis apoteka pronađite OVDE.

Pročitajte više:

Možda će vas zanimati i ovo: