Frankov znak: Faktor rizika bolesti krvnih sudova

Od bolesti srca i krvnih sudova svake godine u svetu umre 20,5 miliona ljudi. Mnogi od ovih događaja pogađaju osobe koje nemaju vidljive simptome bolesti srca i krvnih sudova i koje su bez klasičnih rizičnih faktora kao što su povišeni krvni pritisak, povišene masnoće u krvi, dijabetes, pušenje, gojaznost ili sedeći način života. Ta nelogičnost podstakla je lekare na istraživanje drugih mogućih simptoma i znakova koji bi mogli da pomognu u otkrivanju rizičnih grupa.

Što je to Frankov znak?

Frankov znak je, stručno gledano, vrsta dermatološkog obeležja koji je dobio ime po lekaru Sandersu T. Franku koji je 1973. godine prvi uočio i izložio tezu o mogućoj povezanosti ovog znaka s pojavom ateroskleroze i kardiovaskularnih bolesti. Na osnovu njegovih zapažanja napravljeno je više od 40 odvojenih istraživanja koja ukazuju na činjenicu kako je ovaj znak mogući indikator razvoja bolesti srca i krvnih sudova.

Frankov znak se pretežno povezuje s prevremenim razvojem ateroskleroze, hipertenzijom, infarktom, moždanim udarom i anginom pektoris, čiji je vodeći simptom bol u grudima.

Zaključci i rezultati nekih istraživanja

u Hrvatskoj je 2006. godine sprovedena naučna studija kojom se istraživalo da li Frankov znak pripada faktorima razvoja cerebrovaskularne bolesti ili moždanog udara i sličnih moždanih poremećaja povezanih sa bolestima krvnih sudova. Istraživanje je provedeno na uzorku od 60 ispitanika u dobi od 53 do 78 godina starosti. U grupu A svrstani su ispitanici sa prisutnim, a u grupu B ispitanici sa odsutnim Frankovim znakom. Svima je urađen kolor Doppler karotidnih arterija i određena debljina zida intime na zajedničkoj karotidnoj arteriji. Ispitavanjem je dokazano da 73% ispitanika sa prisutnim Frankovim znakom imalo povećani rizik za razvoj cerebrovaskularne bolesti. Takođe kod ispitanika koji nemaju Frankov znak ta brojka je iznosila samo 30%. Istraživanje je pokazalo statistički značajnu povezanost Frankovog znaka i povećanja debljine zida intime na zajedničkoj karotidnoj arteriji. To podržava hipotezu prema kojoj je ovaj znak faktor rizika cerebrovaskularne bolesti na koji se ne može uticati.
u Švedskoj je 2006. godine sprovedena naučna studija kojom se istraživalo da li postoji povezanost Frankovog znaka i koronarne bolesti. Istraživanje je provedeno na uzorku od 520 umrlih osoba od kojih je 286 osoba imalo prisutan Frankov znak. Ispitavanjem je dokazana snažna povezanost između Frankovog znaka i koronarne bolesti kod 75% osoba sa prisutnim Frankovim znakom, pri čemu je za osobe mlađe od 40 godina ta brojka iznosila 68%. Zaključak ovog istraživanja je bio da je Frankov znak koristan pokazatelj koronarih oboljenja u mlađoj populaciji, te da se učestalost pojavljivanja Frankovog znaka povećava sa godinama.
zaključak istraživanja provedenog u Japanu 2009. godine je bio da je Frankov znak koristan dermatološki indikator ubrzanog procesa starenja, što možemo da zaključimo iz prekomernog gubitka telomera, te da se Frankov znak može koristiti kao indirektan marker za visokorizične pacijente.
u istraživanju koje je trajalo deset godina na uzorku od 264 ispitanika ustanovljeno je da se rizik od negativnih srčanih događaja povećava sa pojavljivanjem Frankovog znaka na oba uha. Naime, pacijenti sa Frankovim znakom na jednom uhu imali su 33% veći rizik, a pacijenti sa Frankovim znakom na oba uha 77% veći rizik da će im se dogoditi ugradnja srčanog bajpasa, srčani udar ili smrt uzrokovana bolestima srca i krvnih sudova u odnosu na pacijente bez Frankovog znaka.