Kad vreme optereti telo: šta povezuje pritisak, srce i cirkulaciju?

Mnogi kardiovaskularni bolesnici primete da se njihove tegobe menjaju u zavisnosti od vremena i godišnjeg doba. Nekad hladnoća više istakne jednu tegobu, nekad vrućina i sparina drugu, a nekad nagla promena vremena treću, pa osoba ne zna da li je problem u pritisku, srcu, cirkulaciji ili nečem drugom.

To zna da zbuni, naročito kada se već redovno uzima propisana terapija. U ambulanti se zato često mogu čuti rečenice poput: „Čim dođe zima, pritisak mi ponovo poraste.“ Ili: „Leti se osećam iscrpljeno i noge mi otiču.“ ili samo: „Nešto nije u redu, ne osećam se dobro, a ne znam zašto.“

Objašnjenje zašto se to događa često se nalazi u načinu na koji se kardiovaskularni sistem prilagođava spoljašnjim uslovima.

Zdrav i bolestan krvni sud: u čemu je razlika?

Krvni sudovi zdrave osobe ponašaju se kao fleksibilna gumena cev koja se neprestano prilagođava promenama u okolini. Kada je toplo, krvni sudovi se šire kako bi mogli da propuste više krvi i time rashlade telo, što nazivamo vazodilatacijom.

Na hladnoću krvni sudovi reaguju sužavanjem, što nazivamo vazokonstrikcijom, kako bi se skupili, ograničili protok krvi i time sačuvali telesnu toplotu. Oba procesa odvijaju se putem autonomnog nervnog sistema, izvan naše kontrole, automatski, brzo i bez napora.

Kod mnogih ljudi s vremenom taj odgovor više nije jednako brz i efikasan kao ranije.

Nije reč samo o jednoj izmerenoj vrednosti pritiska, jednom nalazu ili jednom lošijem danu, već o promenama koje se na krvnim sudovima događaju tokom vremena. Neregulisan visok pritisak, poremećena regulacija šećera u krvi, povišene masnoće i drugi povezani faktori postepeno utiču na zid krvnog suda i stvaraju podlogu za aterosklerotske promene.

Kako se te promene razvijaju, krvni sudovi postaju manje elastični i teže se prilagođavaju promenama u okolini. Umesto glatkog prilagođavanja, kardiovaskularni sistem tada mora da radi uz povećan napor. I upravo u tome je suština problema: isti spoljašnji uslov koji zdravo srce i krvni sudovi jedva registruju, za osetljiviji kardiovaskularni sistem predstavlja stvarni izazov.

Sezonski obrasci: šta se događa i zašto?

Svako godišnje doba nosi svoje specifičnosti. Kod nekoga se promene najviše primećuju zimi, kod nekoga leti, a kod nekoga upravo u prelaznim periodima.

Odaberite deo koji vas najviše zanima:

Zima i hladnoća

Hladnoća je glavni razlog zbog kojeg je zima jedno od zahtevnijih razdoblja za kardiovaskularne bolesnike. Kada je temperatura niska, telo refleksno reaguje skupljanjem krvnih sudova kako bi sačuvalo toplotu. Istovremeno, to povećava otpor protoku krvi, pa srce pri svakom otkucaju mora da radi uz veći napor kako bi potisnulo krv kroz sužene krvne sudove.

Upravo zato zimski porast pritiska nije slučajna pojava. Niske temperature pokreću prirodan odgovor organizma, a kada su krvni sudovi već manje elastični, taj odgovor postaje izraženiji i jače se oseća.

Takav osećaj mnogi opisuju rečima: „Iza vrata mi je hladno pa mi je i loše.“ Kod drugih se zimski uslovi ne osećaju samo kroz pritisak, već i kroz lupanje srca čim se telo rashladi.

Isti mehanizam prepoznaje se i u perifernoj cirkulaciji. U nogama, naročito u stopalima i prstima, mogu se javiti trnci ili osećaj hladnoće koji dugo ne prolazi. Kod angine pektoris ista reakcija može dodatno opteretiti krvne sudove srca, pa se simptomi mogu javiti ili pojačati pri naporu na hladnom vazduhu ili naglom izlasku iz toplog prostora.

Pogledajte i:

Leto, vrućina i sparina

Leti telo pokušava da se rashladi širenjem krvnih sudova na površini kože. Krv tada lakše prolazi kroz proširene krvne sudove, pa se pritisak leti često snižava, što na prvi pogled zvuči dobro. Međutim, taj proces od srca i cirkulacije zahteva stalno prilagođavanje.

Srce tada mora da radi pojačano jer telo istovremeno treba da održi cirkulaciju i oslobodi se viška toplote. Dok zdrava osoba tu ravnotežu održava bez većih poteškoća, kod osoba s narušenim kardiovaskularnim zdravljem isti napor može da podstakne tegobe.

Znojenje dodatno komplikuje sliku. Kada telo gubi više tečnosti nego što prima, smanjuje se volumen krvi i cirkulacija postaje zahtevnija. Kao odgovor na taj gubitak, telo pokušava da sačuva ravnotežu sužavanjem krvnih sudova, pa pritisak ne ostaje uvek nizak, već može početi da oscilira ili se ponovo povisi.

Tada ta unutrašnja prilagodba počinje da se oseća u svakodnevnom životu. Neko oseti vrtoglavicu, nekome srce počne da lupa, kod nekoga se javi osećaj težine ili oticanje nogu, a mnogi taj napor opisuju rečima: „Zadišem se nakon par koraka.“

Kada se vrućini pridruži vlaga

Sparina često pojačava tegobe jer se telo u takvim uslovima teže hladi. Već temperatura iznad 26–27 °C može postati zahtevna kada je prati visoka vlažnost vazduha, naročito iznad 70 %, jer tada znoj teže isparava s površine kože.

To je posebno izraženo nakon 50. godine života, jer prirodni mehanizmi hlađenja, uključujući znojenje, s godinama često postaju manje efikasni, pa se telo teže oslobađa viška toplote.

Zašto voda nije cela priča

Hidratacija ima važnu ulogu jer pomaže u održavanju volumena krvi i olakšava rad cirkulacije. Ali sama po sebi ne rešava osnovni problem kod osoba čiji su krvni sudovi vremenom izgubili deo elastičnosti i teže se prilagođavaju promenama.

U takvom sistemu dehidracija je okidač, samo jedan deo šire priče. Upravo zato se tegobe mogu javiti i kod osoba koje vode računa o unosu tečnosti.

Pogledajte i:

Proleće i jesen: nagle promene

„Nije ni hladno ni vruće, ali se opet ne osećam dobro.“ Upravo tako mnogi opisuju prelazna godišnja doba, u kojima tegobe nisu vezane za jednu jasnu krajnost poput zimske hladnoće ili letnje vrućine.

U proleće i jesen do izražaja dolazi promenljivost vremena i potreba da se krvni sudovi brzo prilagode novim uslovima. Nagle promene atmosferskog pritiska, temperature ili vlažnosti mogu pokrenuti reakciju krvnih sudova sličnu onoj koja se događa na hladnoći, kada se krvni sudovi privremeno sužavaju i povećava se otpor protoku krvi.

Zato prolazak atmosferskog fronta, grmljavinsko nevreme ili nagli pad temperature kod kardiovaskularnih bolesnika mogu biti okidač za oscilacije krvnog pritiska, lupanje srca, osećaj slabosti ili utisak da telo „ne prati“ promenu vremena.

Uz nagle promene, svoju ulogu ima i prelazak iz jednog sezonskog ritma u drugi. Nakon zime dolazi naglo otopljenje, a nakon leta prvi hladni talasi. Tada se kardiovaskularni sistem ponovo mora uskladiti s novim uslovima, što za manje elastične krvne sudove predstavlja dodatni izazov.

Važna granica: kada ne čekati

Sezonske promene tegoba kod kardiovaskularnih bolesnika poznate su i medicinski razumljive. Ipak, postoje simptomi koje ne treba tumačiti kao uobičajenu reakciju na vreme:

• nova ili jača bol u grudima (stezanje, pritisak ili žarenje koje traje duže od nekoliko minuta ili se širi prema ruci, vilici ili leđima)
• izraženo otežano disanje u mirovanju ili pri minimalnom naporu
• nesvestica ili gubitak ravnoteže
• nagla slabost jedne strane tela, poteškoće s govorom, zamagljen vid
• izrazito nepravilan ili ubrzan rad srca koji ne prolazi spontano
• veoma visok ili veoma nizak krvni pritisak uz prateće simptome (jaka glavobolja, mučnina, zamagljen vid, hladan znoj)

Ovi znaci ne spadaju u uobičajeni sezonski obrazac i mogu ukazivati na stanje koje zahteva hitnu medicinsku procenu.

Kako se lakše nositi s promenama

Hladnoća, vrućina, sparina i nagle promene vremena deo su ritma kroz koji telo stalno prolazi. Ne možemo ih izbeći, ali možemo voditi računa da svakodnevnim izborima ne povećavamo napor koji telo mora da uloži dok se prilagođava spoljašnjim uslovima. U praksi to znači voditi računa o unosu tečnosti tokom vrućih dana, na hladnoći izbegavati nagle prelaze iz toplog u hladno i fizičku aktivnost prilagoditi uslovima tog dana.

Uz propisanu terapiju, uravnoteženu ishranu i zdrave svakodnevne navike, važno je obratiti pažnju i na način na koji telo reaguje tokom godine. Ono što osoba oseća može se menjati, ali to ne znači da se svaki put menja i pozadina tegoba.

Korak dalje u brizi za krvne sudove

Kada krvni sudovi teže prate promene vremena, posledice se najčešće osećaju u svakodnevici, kroz pritisak, cirkulaciju i rad srca.

Zato briga za krvne sudove nije vezana samo za jedno godišnje doba niti za jednu tegobu. Kada se krvni sudovi teže prilagođavaju spoljašnjim uslovima, srce i cirkulacija rade uz veći napor.

Upravo tu, kao dodatni korak u podršci boljoj funkciji krvnih sudova, svoje mesto imaju Strauss kapi, dostupne u apotekama.

Reč je o klinički dokazanom prirodnom proizvodu koji već više od 40 godina pomaže krvnim sudovima da budu zdraviji i elastičniji, kako bi cirkulacija lakše pratila potrebe tela, pritisak bio stabilniji, a srce lakše obavljalo svoj posao.

Ako već uzimate terapiju

Strauss kapi mogu se koristiti uz uobičajeno propisanu terapiju za srce i krvne sudove, uključujući i lekove poput Andola ili Aspirina. Zaključak o primeni zasnovan je na podacima iz javno dostupnih biljnih monografija i odobrenih sažetaka karakteristika leka (SmPC). Više o tome možete pročitati ovde.

Za više informacija o Strauss kapima, njihovom delovanju i gde ih možete kupiti u Srbiji posetite:

Možda će vas zanimati i ovo: